Веома је важно дете упознати са новинама које га очекује када постане ђак првак :), јер је то предуслов да се код њега/ње развију потребе за радом, да се развијају различити мотиви, интересовања и навике, без којих се не може замислити напредовање.
Радне навике се не могу развијати без дугог вежбања и систематског понављања. Вежбање се састоји у понављању неке интелектуалне радње са којом се стиче одређена вештина и навика. Не можете се задовољити тиме што сте ученику нешто показали, већ и дете треба да обавља ту радњу (нпр. писање слова, читање, цртање куће и слично). Да би дете научило читати, писати, рачунати, није довољно само наставниково показивање, већ је потребно да свакодневним вежбањем, ученик стекне навику да често пише, чита.. али и онда када од њега то нико не захтева.
Домаћи задатак који зада учитељ има за циљ да ученик кроз њега што боље овлада одређеним градивом, да га што боље схвати, али са друге стране , пред ученика се тим путем поставља и радна обавеза. Дакле, вишеструки је значај домаћих задатака, те с тога водите рачуна да се они редовно раде, причајте са Вашом децом о томе како је било у школи, да ли имају домаћи задатак, шта имају да ураде.... Што ученик више вежба, тиме ће и његова самосталност у обављању радњи бити све већа, а помоћ одраслих све мања, јер се само вежбањем могу стећи дуготрајне навике.
У развијању радних навика код деце највећу улогу има пример одраслих, и то пре свега пример блиских одраслих. То су првенствено родитељи, а касније учитељи и наставници. Дакле, живи примери околине најјаче делују на формирање радних навика детета, што је најзначајније за прве месеце његовог школског живота.
Поласком у први разред основне школе, дете стиче извесне радне обавезе. Практични примери и показивање одраслих подстичу и мотивишу ученика да и он сам приступи одређеном раду, напише и научи слова, нацрта кућу, поспреми свој радни сто, простор за учење, књиге и слично. Марљивост и рад старије браће и сестара такође развија интересовање ученика за рад и љубав према раду.
Од првог школског дана, требало би да разговарате са својим дететом да би сазнали како му је протекао дан у школи, да ли је учествовало у школском раду, питањима:
- Шта сте учили у школи?
- Јеси ли нешто одговарао?
- Шта имаш за домаћи?
и слично.
Требате знати садржај домаћег задатка за сваки дан, али то не значи да Ви треба и да га решавате. Ученик треба самостално да обавља своје школске дужности, уз одређену помоћ родитеља. Уколико се контола дечјег рада буде спроводила свакодневно, код ученика ће се развити дисциплинован однос у извршавању радних обавеза. Код ученика који је стекао одређене радне навике, са његовим развојем, учесталост контроле ће се постепено смањивати, све док потпуно не ишчезне.
Ако извесне радње дете обавља тачно у одређено време сваког дана, код њега ће се лакше учврстити радне навике, као нешто сасвим нормално, без чега се не може.
Као што утврђено време за рад има свој значај за постизање успеха, тако и место рада/учења треба да буде стално. Стално радно место утиче на концентрацију и појачава радни потенцијал. Јер, када ученик седне за своје радно место, његово цело биће се усмерава на посао који га на том месту чека. Уколико дете промени радно место, оно се одмах налази у новој ситуацији, окружено другачијим предметима који одвлаче његову пажњу и удаљавају га од садржаја који треба да учи.
Након што утврди стално време и место рада, и дете се на то навикне, непредвиђени појединачни изузеци због околности неће представљати неки проблем, јер ће се дете одмах након тога враћати свом сталном распореду радних активности.